Pfitzer - NEOČEKIVANE POSLEDICE

(DAN POSLE)

7.00

Jutro je počelo blagim peckanjem u desnom ramenu. Napolju se već prilično razdanilo. 7 sati, rano za ustajanje na praznik, ali peckanje nije prestajalo. Pretvorilo se u sitne trnce koji su tekli od ramena ka šaci i natrag. Pomislih, u redu, predajem se, vreme je da ustanem i skuvam kafu. Trnci su prerasli u vibraciju, na kratko, a onda se vratili u prethodni gore-dole ritam. Brišući peškirom lice morko od jutarnjeg umivanja, osetio sam miris. Pomislih da se mozak igra sa mnom. Miris je stizao iz kuhinje. Na stolu je stajala crvena keramička šolja iz koje se pušila sveže skuvana kafa. Dve su mi stvari proletele kroz glavu...nemam kafe u kući...nema nikog da je skuva. Sem mene. Nadam se.

Vratio sam se u kupatilo, da proverim da se kakva gošća od  sinoć nije sakrila u tuš kabinu. Prilično je teško sakriti se u stanu sa 3 prostorije i to je ustvari jedino mesto. Razgrnem zavesu tuša, ništa, prazno.

Seo sam u kuhinju zabrinut. Možda sam počeo da gubim razum? Da činim stvari potpuno nesvesno? Crne rupe u sećanju, izdaje me kratkotrajno pamćenje. Gledao sam to u filmovima.

Kafa je bila baš kao da sam je sam skuvao. To me dodatno zabrinulo. Javiću se lekaru, da zakažem skener glave. Možda je tumor ili...

Trnci su na kratko ponovo postali brujanje. Onda je zazvonio telefon. Dobar dan g. Petroviću reče umirujući ženski glas i nastavi, doktor X vas podseća na zakazan pregled. Skener je danas u 13.00, molim vas budite u odinaciji 15 minuta ranije. Prijatan dan.

Spustio sam telefon na sto. Pomračenja se pogoršavaju. U problemu sam.

Sedeo sam u tišini nekih 40 minuta. Vreme je tiho klizilo kao sekundara mog ručnog časovnika.

9.45

Pogledao sam na sat, kazaljke su se sklopile, pomislih ko li misli na mene. Moram pozvati nekog da me odveze na pregled, ne smem sesti u auto i rizikovati da napravim udes. Trnci ponovo na kratko ubrzaše svoj ujednačeni ritam. Ponovo je zazvonio telefon. Sa druge strane čuo sam glas moje ćerke. Tata, nemam ništa u planu, dolazim po tebe u 12.30. Idemo tvojim kolima, može? Rekoh da može, a ona me veselo pozdravi i prekide vezu.

Spustio sam telefom. Drhtavica je krenula od nožnih prstiju, nezaustavljivo. Drhtala mi je i kratka kosa na glavi, što je po sebi ipak nemoguće, ali jeste.

Polako, pokretom dugim kao večnost, okretao sam ruku na kojoj je stajao sat.

9.47

Sekundara je nemo klizila, vreme je i dalje teklo.

Zaledio sam se, ukočio. Pogled mi se zamutio, srce uzlupalo... Sedeo sam tako neko vreme. Spazam je prošao. Trnci su i dalje bili u levoj ruci, ritam isti, gore-dole.

Obukao sam se za odlazak kod lekara rešen da se ne pomerim iz fotelje sve dok ćerka ne dođe po mene.

10.30

Neko je pokucao na vrata. Na trenutak sam pomislio da čujem neke glasove. U tom trenutku soba se zamračila, na prozore se navukao neproziran mrak.

Čuo sam lomljavu stakla na vratima...i onda nisam čuo više ništa. 

Mrak. 

Nakon nekog vremena probudio me miris kafe. Sedeo sam u udobnom kožnom sedištu, avionskom. Let je trajao, osetio sam blago podrhtavanje aviona u vazduhu. Kabina luksuzno opremljena, bar sa pićem ukazuje na ukus vlasnika, singl malt viski, bourboni po želji, čaše baš kakve treba da budu. Pomislih da bi mi dupli Džim prijao uz kafu. I opet isto...trnci zavibriraše. Čaša sa Džimom pravila je drštvo kafi. Duplim naravno.

U tom trenutku u kabinu su ušla tri čoveka. Crna odela, identična, krojena po meri. Ipak jedan se isticao. Imao je žutu maramicu u džepu. Virio je samo delić trougla. Seo je preko puta mene, izvadio novčanik sa dokumentima, otvorio ga potezom iz zgloba i rekao: Welcome aboard mr. Petrovic. You are on special flight to our headquarters on secret destination.

Ćutao sam par sekundi gledajući u značku neobičnog izgleda. Bio sam siguran da poznajem izgled gotovo svih značaka različitih agencija. 

Ova je bila nova.

Ok I said, what is going on here. Why you people abducted me?

Well, he said you know, something strange happened with your vaccine. You received vaccine yesterday and you now have a extraordinary abilities. Sorry for your inconvenience. You will know more when we arrived.

Gledao sam u njega, pa u značku...

Na znački su srebrom sijala tri slova:

MiB

P.S. ovu priču sam napiso u glavi, a onda pomislio da je podelim na zidu...i znate već, trnci, vibracije i evo je

So Long, and Thanks for All the Fish