ZAUSTAVLJANJE BUDUĆNOSTI - Mačvanska kulturna revolucija

 

Lokalni izbori u Šapcu doveli su do smene demokratske vlasti, nakon dve decenije. Iako su izbori i njihov rezultat pod hipotekom bezbroj neregularnosti i drastičnog kršenja prava građana da se na slobodnim izborima svojom slobodnom voljom izjasne o kandidatima i ponuđenim političkim opcijama, nova vlast se, naočigled javnosti a uz pomoć sile i izdaje, ipak ustoličila.
Iako sami tvrde da nisu revanšisti i da se ne svete nikom, demantuju ih radikalski maniri da jedno pričaju a drugo čine. Tako su u Šapcu posmenjivali sve ono kvalitetnih i stručnih ljudi po javnim ustanovama, preduzećima i gradskoj upravi i na njihova mesta doveli golobrade ali zaslužne junoše sa neretko sumnjivim diplomama i nikakvim radnim iskustvom kao uostalom i svugde u Srbiji, ali to valjda nije osveta već nekakav njima samo napredak.
U tom svom naletu na plen tek osvojene vlasti otpočeli su nešto što je jedan moj poznanik nazvao “Mačvanska kulturna revolucija” po uzoru na onu čuvenu Kinesku. I zaista, sličnosti su zapanjujuće.
U silnom naletu “ispravljanja” svega njihovoj ideologiji “sendvič i jedna crvena” neupodobljenog, a što su “žuti lopovi” decenijama “pogrešno radili” u Šapcu, odlučili su da zatru jedini IT zajednici namenjen prostor u Zapadnoj Srbiji, prostor u Šapcu poznat kao StartIT centar.

StartIT centar Šabac je nastao 2018-te godine  kao partnerski projekat grada Šapca i organizacije SEE ICT iz Beograda sa ciljem da se u gradu otvori prvi kovorking prostor namenjen izgradnji i jačanju IT zajednice kroz partnerstvo sa organizacijom koja u tom trenutku ima najveće iskustvo u otvaranju i vođenju takvih prostora u Srbiji.
Grad Šabac je kao partner na sebe preuzeo obezbeđivanje prostora i logistike i u tu svrhu je građanima i nastajućoj IT zajednici ustupio prostor u zgradi poznatoj kao Navip. StartIT centar u Šapcu postao je tako najveći takav centar u Srbiji sa najvećim brojem stalnih stanara prostora i praktično jedini IT centar u Srbiji izvan velikih gradova u kom se neprestano, na nedeljnom nivou, odvijao niz aktivnosti iz oblasti informacionih tehnologija.
Centar je do dana njegovog nasilnog ukidanja bio mesto u kom su okupljali i zajednički deleći prostor radili ljudi iz različitih oblasti IT-ja ali i organizacije civilnog društva koje su sprovodile međunarodne projekte u kojima su povezivali tehnologiju i društveno delovanje i na taj način pomagale javni interes.

Moja uloga u centru je bila dvojaka. Sa jedne strane sam bio jedan od kovorkera - zakupac prostora,
a sa druge jedan od najaktivnijih i najprisutnijih u nizu saradnika - volontera koji smo se intenzivno zalagali da u grad donesemo, uspostavimo i razvijemo kulturu deljenja radnog prostora ali i znanja i iskustva među ljudima koji su radili i rade u oblasti IT i srodnim, aktivno se baveći promocijom IT i shareware kulture – kulture deljenja znanja.
Aktivizam u oblasti razvoja IT kulture deljenja znanja, iskustava, besplatne i svima dostupne edukacije predstavlja u Srbiji veliki izazov, nailazi na podozrenje, otpor i neretko nerazumevanje zajednice.
Često sam se susretao sa zapanjujućim pogledima i podsmešljivim komentarima poznanika kada bih im na pitanje koliko me plaćaju da radim to što radim davao odgovor – ništa, radnim pro bono jer verujem da je znanje vredno samo ako ga podeliš sa nekim ko ga može upotrebiti.
Ljudima u Šapcu čak i u samoj IT zajednici teško je da prihvate da neko svoje znanje deli besplatno, iako se i sami oslanjaju na gomilu baš takvog besplatno podeljenog znanja koje se nalazi na specijalizovanim zajednicama na Internetu. To je posledica društva u kom ne postoji kultura zaštite intelektualne svojine. Razbijati te strahove, pomagati prevazilaženju stereotipa, uspostaviti kolaborativnu zajednicu koja može da proizvodi kvalitet i boljitak, za mene predstavlja izazov i moj doprinos javnom interesu u mojoj struci.

Drugi deo aktivnosti centra bio je usmeren ka popularizaciji IT i elektronike među građanima a naročito mladim sugrađanima sa kojima sam organizovao školice elektronike, učešća na medjunarodnim takmičenjima iz oblasti elektronike i programiranja mikrokontrolera. Uvoditi decu u svet elektronike i IT i dati im mogućnost i priliku da se zainteresuju za tehnologiju predstavlja za mene je jedan od najvećih poduhvata u mojoj profesionalnoj karijeri.
Noć muzeja, Sajam robotike, kursevi programiranja, izrade web sajtova, edukacije iz  oblasti IT preduzetništva, analize podataka, Big Data, predavanja o pametnim gradovima, radionice elektronike i niz drugih nepobrojanih aktivnosti kroz centar su proveli vise od 4000 naših sugrađana.

I sve to i mnogo vise potpuno besplatno, sa jedne strane zahvaljujući volonterskom i pro bono radu mojih kolega predavača i mene a sa druge zahvaljujući upravo gradu Šapcu i StartIT centru i njegovim partnerima i prostoru koji je IT zajednici ustupljn na korišćenje u javnom interesu.

Ali osvajači vlasti, izvršioci Mačvanske kulturne revolucije, zaključili su da sve to što smo radili i radimo u centru predstavlja opasnost po njihovu ideologiju “sendvič i jedna crvena” te da smo mi neprijatelji koji radimo na tome da umesto motača kablova proizvedemo po njih opasne samomisleće i nezavisne ljude koji potrebama njihovog robovlasničkog režima nikako ne odgovaraju .
Na ruku im ide, želim da verujem potpuno nesvesno, i deo naših sugrađana koji poslovično uvek zauzmu srpski stav da “komšiji crkne monitor”. Ili bar tastatura. Ma može i miš.
Upali su kulturrevolucionari u centar kao drumski razbojnici, pogazili ugovor i ugovorom predviđen otkazni rok i dali nam ultimatum iseljenja od 3 dana pod pretnjom izbacivanja na ulicu što su na kraju i učinili. Nas su isterali, izbacili na ulicu a tek nekolicina nama bliskih ljudi zgražavala se nad tim varvarskim i primitivnim činom nedostojnim bilo koje vlasti sem diktatoreske i primitivne vlasti pokondirenih tikava.
Ostali su gledali svoja posla, a neki bogami i likovali deleći nam premudre savete kako da za svoje pare zakupimo prostor i da nastavimo da njihovu decu učimo besplatno, jer to bi oni tako radili osim što nikad nikog ničemu naučili nisu a naročito ne besplatno.

I sad ništa. Kulturrevolucionari su dobili ovu rundu, a mi smo tu gde smo, na ulici ili da lepše zvuči u klaudu – nebeski narod ima IT-jevce u oblaku.
Ja ću svoje znanje nastaviti da poklanjam deci, da edukujem sve zainteresovane, da se bavim aktivizmom i učim društvo oko sebe da je znanje zarobljeno u glavama beskorisno i treba ga deliti na dobrobit društva, u šta sam duboko verujem. To je moj način da doprinesem zajedničkom dobru zvanom javni interes.

 

P.S. Budućnost je nemoguće zaustaviti