KAKO SMO DOSPELI OVDE

ILI KAKO SU ONI DOSPELI TAMO

     Neće ovo biti filozofsko patetični tekst u kome ću se kroz žalopojke o turobnoj stvarnosti vajkati kako su za sve ovo krive strane sile. Sve i da jesu, nije važno, jer ono zbog čega su ovi koji su sada na vlasti tu gde jesu, razlog tome jesmo upravo mi.
     A ko smo ti mi?
     E pa mi smo oni ti koji su glasali za demokratsku opoziciju, lupali u šerpe, išli po mitinzima, tukli se sa policijom, stajali ispred kordona, izneli 5.Oktobar na svojim leđima, a zatim se 6. Oktobra okrenuli i otišli kućama za svojim poslom, verujući da će NAŠI koje smo mi na vlast doveli umeti i želeti da obave posao u korist svih nas. To se nije desilo, barem ne onako kako smo mi očekivali.
     NAŠI, koje smo mi doveli, obećavali su svašta, duboko možda i sami u početku verujući da će to i ostvariti. Bilo je tu i nerealnih obećanja, preterivanja, ali i onih koja su mogla i trebala da se realizuju uz malo volje.
     Ono što su ljudi očekivali i želeli jeste bila PRAVDA, obična i jednostavna pravda.
Demontaža jednog odvratnog kriminalnog sistema, kažnjavanje njegovih konstruktora i graditelja, onih koji su to sve držali na okupu, nemilosrdno i prekim sudom ako treba. Ljudi su želeli da lete glave, figurativno ili za prave, ali glave.
     Svaka revolucija jede svoju decu, priča se. Upravo su se toga uplašili i ručnu kočnicu pri 100 na sat povukli NAŠI. Uz par časnih izuzetaka.
Strah NAŠIH da će ih revolucija koju su otpočeli progutati nadvladao je želju za promenom i boljim sutra. Rodila se ideja da kriminalni sistem ne mora da se sruši, da treba malo da se doradi, našminka, upodobi i upregne u bolje svrhe. I tako su i uradili, upregli su sistem za svoje potrebe i počeli bivati "elita".
Uništavali su jedan po jedan svaki san običnog čoveka u Srbiji, san o boljem mestu za život, o sigurnoj budućnosti za decu, o pravednom društvu, o zakonu koji je isti za sve, o kažnjavanju svih koji su se o narod i državu okoristili, san o vraćanju davno i uglavnom nepravedno otete imovine predaka , svaki san o PRAVDI.
Umesto svega toga abolirali su sve Miloševićeve saradnike, ljubili se sa njima, popunjavali truli sistem svojim ljudima a svoje džepove našim parama.
Svi smo bivali svedoci ljigavih privatizacija, odvratnih manipulacija, silovanjem države i zakona, ali u rukavicam, sve zavijeno u formu demokratije i kvazi kulture.
Janjušević i Kolesar posteli su simbol pljačke od strane NAŠIH, nipočemu različite od pljačke koju su izvodili i izvode NJIHOVI.
Beskrajno otezanje sudske pravde, ruiniranje svega što na uređen sistem podseća, glasanja iz Bodruma, silovanja skupštine da zakone donosi u gluvo doba i naposletku izmene pravila rada u Narodnoj skupštini koju su izveli tako bahato kao da nikad sa vlasti otići neće. I sve je to vodilo jedno ka drugom, a potreba da se grčevito brani vlast dovela je do kreiranja frankenštajn stranke kakva je SNS i do isplivavanja minornog političara kakav je Vučić, na čelo te stranke i države.
I tako smo MI preko NAŠIH doveli na vlast NJIH.
NJIHOVI su popisali sva neispunjena obećanja naših, sva kriminalna dela koje su naši počinili, sve laži i prevare, sve lopove, lažljivce i prevarante iz naših redova i ponudili im neverovatno primamljivu stvar - da rade sa njima i za NJIH ili da okončaju u zatvorima i siromašni.
One koji su odbili u svojoj gluposti ili nadmenosti, surovo su odstranili (poput šabačkog Farmakoma), a one predusretljive dobro nagradili (poput kralja šećera), a za sve pokajnike političare upravne odbore i razna upravljačka mesta načinili. Poput mafije u šaku su uhvatili i drže svakoga ko je državnog putera na glavi imao.
A glasači. Pa sa njima je već išlo lakše. Teško razočarani i željni pravde gutali su sve što im se umotano u pravdu servira. Njima su predstave o pravdi počeli prikazivati (igrokaz sa Deltom), pa priče o borbi za standard (drame sa MMF-om), pa satire sa atentatima, prastarim oružjem, opasnim diverzantima obolelim od skolioze, a sve to vreme minorni političar na čelu šarade zamazuje im oči svojom borbom za njihovo bolje sutra. Koje neće doći sa njim. Doći će samo pelene, JURE, 15-satno radno vreme, roblje i robovlasnici.

I šta na kraju ovih dana imamo?
Imamo izbore pred nama. NJIHOVE izbore jer će NJIHOVI birači verujući vođi koji se svakoga sata ne spavajući bori u svojoj virtuelnoj stvarnosti za njihovo bolje sutra izaći na birališta i dati mu podršku da u svojoj bolesnoj svakodnevici nastavi borbu za njihovo bolje sutra.
Jer to je jedino što imaju, nadu da će se neko boriti za njihovo bolje sutra.
Neće glasati za one koji ih pozivaju da se urazume, upristoje, opamete. Ne jer ti isti im ne mogu objasniti odakle im zlatni satovi, džipovi, novac za školovanje dece po privatnim fakultetima, obezbeđenje i slične tekovine bivšeg boravka na vlasti, dok glasači iščekuju svoje bolje sutra.

I šta sad?
Pa ništa. Svima nama mislećima jasno je da se sa starim ragama nove trke ne dobijaju. Neće NAŠI pobediti NJIH nudeći im sebe kao manje zlo, jer u očima glasača oni nisu manje zlo već upravo obrnuto, oni su izvor ovog novonastalog zla.
Vremena su se izmenila. Teme više nisu borba za demokratiju, Kosovo, Srpsku, EU i slično.
Teme su daleko prizemnije: PREŽIVLJAVANJE, OPSTANAK i PRAVDA.
PRAVDA mora započeti tako što će repove podviti i sa scene nestati SVI koji personifikuju NAŠE iz vremena pre NJIH.

A mi? Mi smo se (nadam se) izgleda opametili.
Pažljivo posmatramo šta nam se servira i svojim ponašanjem ukazujemo NAŠIMA šta im je činiti, čime se pozabaviti, ali do sada uglavnom uzalud. Čak nam ni kukavičje jaje u formi bivšeg Vučićevog ministra nije uspelo pomutiti razum iako su očajniji poklekli.
Strpljivo ukazujemo i na kandidata za predsednika koga želimo, građanskog i časnog u nadi da će se NAŠI u pamet uzeti.

Dragi NAŠI,

NJIHOVI su na vlasti i pobeđuju jer ste vi, NAŠI, podjednako loši, ali su oni u tome bolji od vas.
Predstojeći izbori su vam dobra prilika da se upristojite, opametite i poslušate nas.
Zbog vas i nas.

Dana 4. Decembra
u Srbiji u doba JURE.