BIVŠI

     Apstinencija glasača demokratskog bloka na izborima 2012 ali i 2014 godine kao rezultat je donela vladavinu stranaka za koje smo 2000-te godine verovali da više nikakvu šansu za uspeh u politici nemaju. Nisu te stranke ništa učinile da do tog dođe, nisu ni mogle jer se korpus njihovih birača kretao uvek u istim granicama i tek povremeno menjao malo naviše ali ne dovoljno da preuzmu vlast, što je ujedno bio i njihov maskimum.

     Apstinenciju je izazvalo nezdovoljstvo birača činjenjem ili ne činjenjem stranaka i političara demokratkog bloka koji su 15 godina na svim nivoima vršili vlast. Treba tu činjenicu prihvatiti i pogledati istini u oči, trebalo je i pre, ali to mnogima jako teško ide.
     Malo je političara u Srbiji, onih “velikih” koji ovako misle i spremni su javno to da priznaju i menjaju ili odstupe, a da je tako uverio me jedan skup nedavno održan u Šabčkom pozorištu koji je za cilj, kako ja to vidim, imao političku reciklažu bivših. Skupu sam prisustvovao kao gost u gledalištu.
     Skup sam okaraktrisao kao političku reciklažu bivših jer bivši je predsednik Srbije i DS-a okupio oko sebe bivšeg lidera studentskih protesta i bivšeg predsednika gradskog odbora URS u Šapcu da zajedno naprave koaliciju za budućnost. Imaju oni i sadašnje političke uloge, predsednici su SDS, LDP i pokreta Zapadna Srbija, ali su ipak prethodno postali bivši.

     Bivši za budućnost. Ne štima, jel da?

     Boris Tadić, bivši Predsednik Srbije i DS-a napustio je kormilo Srbije izgubivši na izborima, potpuno demokratski. Kormilo DS-a napustio je 2012-te ,nakon izbornog poraza, podnevši ostavku. Opet demokratski i korektno. Izabran je 2012-te za počasnog predsednika DS jednoglasno, da bi 2014-te godine pompezno napustio DS, pred same izbore, odvodeći sa sobom priličan broj članova i funkcionera i ostavljajući DS uzdrmanu iz temelja i u dugovima do guše uzrokovanim besomučnom izbornom kampanjom 2012-te godine. Pobego! Kao one male krznene i većini odvratne živuljke kad brod počne da tone.

     Čedomir Jovanović od milja Čeda, bivši lider iz studentskih protesta 1996 godine, postao član DS '98 i ostao član do 2004-te kada je isključen zbog osnivanja liberlne frakcije protivno statutu DS-a. Na početku omiljen kao mlad avangardan čovek, iskreni i vatreni borac za ideale, vremenom se prepustio kotroverznim ponašanjima i od omiljenog vatrenog borca za budućnost i pravdu postao je bivši borac a sadašnji političar-biznismen koji uživa u dekadenciji. Malo ko danas veruje da je Čeda iskren u svojoj politici, makar i bio, a posebno nakon svojevrsnog “preporučivanja” za člana Vučićeve vlade. Bivši lider mladih.

     Nemanja Pajić, lokalni momak, bivši predsednik gradskog odbora URS, postao poznat nakon što je odbio poslušnost centrale URS i Mlađana Dinkića da istupi iz koalicije sa Zajedno za Srbiju Dušana Petrovića i omogući naprednjacima da preuzmu vlast u Šapcu, nakon čega je i isključen. Nagrađen je mestom zamenika gradonačelnika i nizom odgovornih funkcija za njegove upitno sposobne kolege iz pokreta. Poseduje visok ucenjivački kapacitet što je nekoliko puta i pokušao da demonstrira a njegov pokret Zapadna Srbija je u Šapcu na lošem glasu zbog načina na koji su dolazili do glasova uglavnom praznim obećanjima o zaposlenju (kao URS) kao i zbog apsorbovanja političkih profitera čak i onih iz JUL-a. Bivši partijski kolega Zoran Mihajlović (SNS) iz URS.

    
     Sve ovo po meni ne štima. Mnogo toga u delovanju ovih političara loše je i neće povratiti poverenje glasača niti u politiku niti u političare što je apsolutno štetno za društvo.
Ne ulazeći u njihove ljudske i profesionalne kvalitete, u politicu oni su štetočine.
Njihove političke fraze gledane kroz prizmu prethodnog političkog delanja jesu neiskrene i u njih se teško ako uopšte može poverovati, sem ako to verovanje nije potkrepljeno kakvim benefitom. Tu ideologije nema. Samo interesi i to lični.

     Mnogo je političara sličnih pomenutima u političkom životu Srbije. Mnogo u vrhu politike, a još više na lokalnom nivou. Ustvari toliko ih je da se čini da čestitih i nema iako ih ustvari ima mnogo, verujem većina.

Smena aktuelne, veoma loše vlasti ali i budućnost Srbije nakon te smene zavisi od sposobnosti svih nas da ovakve ljude iz političkog života što pre odstranimo i zamenimo novim ljudima i ponudimo biračima ljude koji će raditi za opštu korist, a ne za lični interes.
      Birače moramo svojim delovanjem, ličnim primerima, ophođenjem i javnim istupima uveriti da smo dostojni njihovog poverenja, a ne ih ubeđivati u to da smo čudotvorci ili mali bogovi.
      Partijsko zapošljavanje i razni drugi vidovi korupcije u politici moraju postati prošlost i svi mi koji se politikom bavimo moramo dati sve od sebe da demontiramo postojeći loš sistem i izgradimo nov, modern i opšte koristan. Političari moraju prestati da budu društvena klasa, moraju sići na zemlju.

      Na biračima je pak odgovornost da političare kontrolišu, a ne podmićuju, da prepoznaju i podrže one koji svojim delovanjem doprinose opštem dobru u društvu, a da izoluju i kazne one kojima je lično ispred opšteg.

      Moramo prestati s licemerjm i nezameranjem, pogledati se u oči i reći istinu.
      Krajnje je vreme.