Izmene u Zakonu o radu

    

Izmenama Zakona o radu (u daljem tekstu Zakon) ovih se dana bave svi, od sindikata, preko političara pa sve do Twitter zajednice, svako na svoj način i iz svog interesnog "obora". To je svakako potrebno i dobro kada bi to bio deo javne rasprave o zakonu koja se, prema tvrđenju Vladinih činovnika, odvijala u toku parlamentarnih izbora.
A to što niko u Srbiji to nije znao, nije ni važno.

     Bilo kako bilo zakon je podnet Skupštini Srbije na razmatranje "pod hitno", sa još niz zakona. Prethodni pokušaj rezultirao je ostavkom Ministra privrede, a ovaj Ministra finansija.
Iako je prva ostavka bila jasno obrazložena i podneta nakon višenedeljnih sukoba na relaciji Vučić - Radulović, ova potonja je izgledala kao kraj petparačkog vodvilja, u kome je mladi Krstić tobože otišao jer je "čvrstorukaš", a Vučić je ostao "meka srca" da brani pučanstvo od Krstića kabadahije.

     Od v.d. Rake , aka Ministra privrede i vršioca dužnosti Ministra od para, Vujovića danas smo saznali: "Mislim da je deset plus deset - 10 (odsto) plata 10 (odsto) penzije razumno." 

     Važno je da se "kabadahija i drumski razbojnik "Krstić sklonio, pa ste penzioneri i zaposleni na državnim jaslama sada praktično i zaradili!

     Elem, da li je "novi" Zakon o radu dobar ili ne, naravno da zavisi od socijalne grupe iz koje crpimo stavove o njemu.

     Mnogo je pametnih ljudi reklo niz pametnih stvari o Zakonu da bi sad moje reči imale neku težinu, ali obzirom na moju specifičnu poziciju (i poslodavac i zaposleni) reći ću par reči iz obe perspektive.

Perspektiva POSLODAVAC

     Iz ove perspektive uočavam nekoliko sledećih pozitivnih novina u Zakonu:

1.  Olakšan raskid radnog odnosa - važan kod svih poslodavaca koji u ovim lošim i ekonomski nestabilnim vremenima imaju problema sa gotovo nemogućim dugoročnim planiranjem poslovanja, pa samim tim i nepredvidljivo trajanje potrebe za radnom snagom.

2. Rad na određeno u trajanju do 24(36) meseci - važno za sve poslodavce koji imaju poslovanje sezonskog karaktera ili kod kojih se delatnost obavlja kroz projekte sa oročenim trajanjem, a naročito važno kod novoregistrovanih poslodavaca, kod kojih je opstanak neizvesan, a stabilizacija poslovanja traje barem godinu-dve.

3. Otpremnine samo za vreme provedeno kod poslednjeg poslodavca - važno svim poslodavcima koji imaju potrebu da zapošljavaju starije radnike, ljude sa velikim iskustvom u poslovima koje obavljaju, ali i velikim brojem godina radnog staža

4. Rad van prostorija poslodavca - važno svim poslodavcima koji mogu angažovati zaposlene da rade "od kuće", bilo zbog prirode posla ili zbog toga što zaposlenom tako odgovara.

5. Rad sa nepunim radnim vremenom - važno poslodavcima koji imaju potrebu da zaposle radnika kao ispomoć postojećim radnicima u trajanju kraćem od redovnog. 

6. Zagarantovana cena rada se utvrđuje godišnje - olakšava poslodavcu planiranje rashoda zarada na nekom normalnom periodu

Naravno postoji još niz pogodnosti koje ovaj Zakon donosi poslodavcima, ali se oni ogledaju u njegovom opštem karakteru i nisu pojedinačno bitni kao navedeni.

Perspektiva ZAPOSLENI

    Iz prespektive radnika uočio sam nekoliko specifičnih novina koje idu na ruku:

1. Obaveza poslodavca po pitanju žena koje doje - znatno proširena prava ove kategorije zaposlenih

2. Uvodi se minimalna cena rada - iznos koji garantuje radniku da je to minimum koji je moguće isplatiti

3. Promena nad vlasništvom kapitala ne smatra se promenom poslodavca - onemogućava gubitak prava radnika promenom vlasnika firme

4. Obračun zarade postaje izvršna isprava - omogućava naplatu neisplaćenih zarada dugotrajnih i neizvesnih sudskih parnica

     Letimičnim pregledom neko može reći da sam uočio više novina koje idu na ruku poslodavcu nego zaposlenom. To je tačno ali samo ako se prosto prebrojava, međutim radniku odgovaraju i novine pod brojevima 4 i 5, tako da je zbir ukupno izjednačen.

     Moje mišljenje ,ukupno gledajući Zakon, jeste da su stvoreni uslovi da se do otkaza lako dođe, da su negde umanjena prava radnika, ali su sa druge strane prvi put uvažena i prava poslodavca. Naime nerealno je, a u dosadašnjoj praksi i jako negativno, vlasnika biznisa obespravljivati u planiranju i vođenju biznisa. Dosadašnji Zakon jedino je uspevao da zaštiti radnike na državnoj sisi, ali i da obespravi radnike u privatnom sektoru, motivišući poslodavca da traži rupe u zakonu umesto da ga poštuje.

     Ovim Zakonom stiču se uslovi da se poveća zapošljavanje osetljivih grupa radnika (pred penziju, sa velikim stažom, bez radnog iskustva) kao i da se uskrate stečena prava radnika, ali i da se Sindikati pretvore u zaista prave borce za prava radnika ali svih, a ne samo onih na državnom platnom spisku.

     Zakon će biti izglasan. Većina postoji. Da li će Zakon doneti bolje ili gore za radnike, ako je suditi prema zemljama koje imaju ovakve i rigidnije zakone, hoće, ali će zbog njega mnoge zaposlene itekako zaboleti glava.
Gubitak komocije, "beli medved" zaštite i prava koja im po pravdi ne pripadaju, jer kakva je pravda uzeti od radnika u privatnom sektoru da bi se onom u državnom davale privilegije, svakako će većini teško pasti.
     I kao što reče jedan moj Twitter sagovornik, parafraziram: Može u Zakonu biti propisana Bečka šnicla svaki dan za topli obrok, ali je pitanje koliko radnika će je i dobiti. 

     Zakon o radu koji će sutra biti izglasan nije najbolji, ali jeste korak u napred u odnosu na dosadašnji.
Topli obrok, regres, puš pauze, putne troškove treba da zamenimo kategorijama zarada i bonus. Tada će nam svima biti bolje.

Zakon je prema mom mišljnjeu tu da postavi okvire ispod kojih se ne može, a sve ostalo treba da bude predmet Ugovora o radu, sindikalne borbe i dobre poslovne prakse.