SUBVENCIJE
Reč oko koje se lome koplja unazad deceniju , a svakako poslednjih par godina.Da li su dobre ili ne, a li pomažu ili ne, da li ih treba ukinuti ili ne, tek odgovor na ovo pitanje nemam, mada imam mišljenje o tome.
Moja namera da pomognem dedi u ostvarivanju njegovih prava koja se tiču subvencija koje država dodeljuje registrovanim poljo gazdinstvima uvela me je i provela kroz "proces" podnošenja zahteva za narečene subvencije.
Opisaću Vam put kojim svaki seljak u Srbiji ovih dana prolazi uz sve ono što se na tom putu našlo ispred i oko mene.
POČETAK
Petak, pazarni dan u Šapcu, standardno gužva na svakom koraku., istina u zadnjih par godina manja nego pre ali se ipak primeti kad seljak dođe u grad "u pazar".
Radnje budu pune kupaca koji merkaju robu donoseći pri tome "žive pare" u zembiljima, maramama, buđelarima i džepovima na košulji, tu i tamo razdrljenoj i oblačenoj samo za praznične ili pazarne prilike.
Ipak ovaj Petak je drugačiji. Putevi Pocerskog i Mačvanskog seljaka vode ka zgradi Poreske uprave na centru varoši, u kojoj se nalazi i Uprava za trezor.
Dočekujem ja moga dedu u rano jutro na stanici lokalnog prevoza pa skupa s njim krećem ka pomenutom zdanju državne uprave. Deda malo strahuje, trema ga drma na ulasku u zgradu, njega kao i mnoge druge domaćine koji su se ovog petka uputili da predaju zahteve za subvencije.
Nije mala stvar, država ti pomaže, daje ti nešto, vraća ti deo novaca koji si uložio da je hraniš.
Više uzimaju nego što daju ali...
1. PODSTICAJ U BILJNOJ PROIZVODNJI
Pogađamo vrata iz prve. Na njima stoji "UPRAVA ZA TREZOR".
U kancelariji par mladih ljudi užurbano prevrće gomile papira (zasuzi mi oko kad pomislim koliko je drveta utrošeno) i na naš zahtev štampa nam list.
Deda srećan što je operacija uspela iz prve, a ja sa zanimanjem posmatram papir, a sad ga i Vama dajem na uvid, krucijalni obrazac od kog sve kreće:
Krećemo na sledeći korak. Upućuju nas u Direkciju za poljoprivredu Opštine Šabac, gde kako se ispostvlja kasnije, neki činovnik treba da nam popuni obrazac zahteva za subvencije po osnovu poljoprivrednih kultura koji, gle čuda, predajemo uredno popunjen na Šalteru br. 1 na kome piše "UPRAVA ZA TREZOR"!
Obrazac zanimljiv, a podatci za popunjavanje nalaze se na papiru koji smo dobili u "UPRAVI ZA TREZOR". Obrazac Vam stavljam na uvid ovde :
OBRAZAC 2
Štos popunjavanja ovog obrasca leži u sabiranju površina pod istim kulturama iz obrasca 1 i unošenje u listu. Račun treba da bude precizan, a obrazac uredno popunjen. Za to mi Direkcija ne treba. Ali bi dedi trebala.
Tako popunjen obrazac preda se na pomenutom šalteru gde ga pregleda veoma kulturan i pismen omladinac koji sabrane količine iz obrasca 2 uporedi sa stanjem u računaru i zaprimi dokument.
Ako pogledamo obrazac 1 vidimo da se kod popunjavanja obr. 2 mora uzeti papir ,olovka i digitron u ruke.
Zašto na obr.1 ne izađu i sabrane količine po kulturama,kad je to već potreban podatak za zahtev, niko ne zna?!?2. REGRES ZA ĐUBRIVO
Ali ne zahteva nikakav poseban dokaz o kupljenom đubrivu, sem fiskalnog računa.
3. REGRES ZA GORIVO
Dolazimo i do subvencija za gorivo. Obrazac skoro identičan kao i za đubrivo. Zahteva sabiranje količine i vrednosti i unošenje sabranih iznosa. Ništa problematično za nekoga ko barata pisanjem i digitronom, teško za onoga ko jedva vidi i pri tome ima 75 godina.
Kao i u slučaju đubriva ne treba ništa sem fiskalnog računa na kome stoji Evro dizel ili gasno ulje, potpisan od podnosioca sa unesenim brojem domaćinstva, sve to na pozadini svakog odsečka.
Sve to lepo pregleda pomenuti omladinac na šalteru "UPRAVA ZA TREZOR", overi i zaprimi, ako je sve kako treba.
A nama nije bilo. Falilo nam je 25 litara goriva, jer se u prikupljanju računa potkralo 25 litara Evro Dizel Max goriva, visokooktanskog goriva koje Uredba ne odobrava.
Deda na mukama, ja u problemu, gde sad da nađem račun za još 25 litara goriva.
Svi moji drugari Evro dizel sipaju u firmina vozila i račune naravno pravdaju, na pumpama smo tražili ali nema, svi uredno uzimaju račune, finansiska disciplina na nivou.
Deda utučen, misija nije izvršena. Krećemo ka stanici, razgovaramo uz put. Razmatramo kako da rešimo problem.
Deda se seća nekakve svojte koja radi na pumpi. Odlazimo tamo ali ona nije tu, a računa baš ni jednog nema da nam daju. Da prekinemo dedinu agoniju.
Deda odlazi "lokalom" u selo, rastajemo se kao posle sprovoda, on nezadovoljan što će opet morati doći u varoš, a ja celom viđenom procedurom.
Uveče zvoni telefon. Javljam se a deda mi saopštava da ima gde da se nabavi fiskalni, rekli mu njegovi seljaci da je glavni čovek za to čovek po nadimku poznat kao - Zvrcalo.
Kad ne pukoh od smeha. Čuj Zvrcalo?!? Cena usluge 2 dinar po litri na odsečku. Deda izdaje uputstvo da kupim.
Sutradan po uputstvu odlazim u lokalnu pivnicu u kojoj zatičem dotičnog Zvrcala.
A Zvrcalo, tip od 60-tak godina, gojazan, brkat, klasičan lik iz izreke "Među slepima jednooki je kralj".
Pismen dovoljno da zadivi domaćina, vešt u plajvaz, sa brkovima i socijalnim okvirom na pola nosa, na glavi okruglastoj kao lopta i pokrivenoj neurednom sedom kosom. A oko njega domaćini, njih dva-tri, vele hoće da biraju Zvrcala za odbornika. On im je ponos i dika.
Povraćanje je zamalo krenulo , al se suzdržah. Velim majstoru šta mi treba, on mi nudi popunjavanje obrazaca po simboličnoj ceni od 500 dinara po listu, a uz to litar plaćam 2 dinara.
Ako kupujem samo litre, cena je 5 dinara po litru. Domaćini oko njega se smeškaju, oni su platili jeftinije, a on je njihov izbor za odbornika. Povrćanje se vratilo, a ja sam izašao van ne kupivši fiskalni odsečak.
Gadio mi se i on i Zvrcalo i šupljoglavci oko njega.
Nije mi zbog para, nego bi mu oko izbio, ali kontam on je samo proizvod sistema tj. njegovog odsustva.
Rešenje sam našao kod poznanika na benzinskoj pumpi, odneo sam sve i predao nakon dan dva.
Deda srećan i litre na broju.
4. EPILOG
Meni je nakon svega opisanog ostao gadan ukus u ustima i sledeća pitanja:
1. Zašto se podatci dobijeni od UPRAVE ZA TREZOR u formi zahteva predaju UPRAVI ZA TREZOR?
2. Zašto se regres za gorivo odmeren sa 60 l/hektaru obradive površine pravda pro-forma fiskalnim računima za gorivo koje nije ni kupljeno?
3. Zašto se regres za đubrivo takođe pro-forma pravda fiskalnim računima za đubrivo koje možda nije ni kupljeno?
4. Zašto se cela ova procedura, ako postoji želja za pomaganjem Srpskog seljaka, ne sprovodi po automatizmu, na osnovu prijavljeih kultura, površine pod kulturama i uz inspekciju prijavljenih podataka na blic i uz rigorozne kazne koje bi imale odjeka u narodu?
5. Zašto se svi domaćini pretvaraju u lažove i prevarante tako što ih država tera da zarad sitnih ili krupnijih para lažu državu?
6. Da li je jedini cilj svega ovoga da deo seljaka odustane ili ne podnese zahtev usled nemogućnosti da obavi krajnje birokratizovanu i bespotrebnu proceduru, a država na taj način "ušićari" deo subvencija?
5. MOJE MIŠLJENJE
Seljak, zemljoradnik, Srpski domaćin zaslužuje subvenciju - regres - pomoć, kako god. Stvar je lako urediti, pravedno rasporediti i onemogućiti Zvrcalima širom Srbije da sisaju seljaka kao pijavice.
Znači procedura bi trebalo da bude nešto ovako:
1. Domaćin prijavi kulture (taj korak već obavlja svake godine)
2. Uprava za trezor na osnovu te prijave i Uredbe (zakona) određuje i uplaćuje regres po biljnim kulturama
3. Uprava za trezor utvrđuje i uplaćuje iznos regresa za đubrivo u pripadajućoj količini po hektaru
4. Uprava za trezor utvrđuje i uplaćuje iznos regresa za gorivo u pripadajućoj količini po hektaru
5. Uprava za trezor preko poljprivredne inspekcije nasumično kontroliše (ili po prijavi) istinitost iz prijave u koraku broj 1 i oštro i javno kažnjava prekršioce, novčano i gubitkom prava za tu godinu
Možda ovo i nije savršeno, ali bi se tako vratilo dostojanstvo domaćinima i sprečile pronevere lažnih zemljoradnika, ali i pravilno upotrebila sredstva sviju nas - poreskih obveznika.
Subvencije, korist ili šteta ?
Zavisi koga upitate.