U zemlji Srbilend nekada davno živeo je trgovac maglom po imenu Voja.
Voja je imao ćerku Aleksandru, mladu, nevaspitanu i ratobornu devojku mesnatih usana i naprednih od 100 za 1 ideja.
Trgovac Voja je mnogo voleo svoju ćerku,svuda ju je sa sobom vodio, čak joj je i kažnjavanje neposlušnih pisara poveravao.
Voja je imao ćerku Aleksandru, mladu, nevaspitanu i ratobornu devojku mesnatih usana i naprednih od 100 za 1 ideja.
Trgovac Voja je mnogo voleo svoju ćerku,svuda ju je sa sobom vodio, čak joj je i kažnjavanje neposlušnih pisara poveravao.
Ali jednoga dana Voja beše pozvan pred Veliki Mrski Sud u zemlji dalekoj gde odlazi da se bori protiv optužbi da je maglu i opijum za narod prodavao, komšije ugnjetavao, zemljake orobljavao, te tamo biva i zatočen u prokletom kazamatu.
Aleksandru je do povratka trijumfalnog ostavio na čuvanje gospi Radeti od Vjerica koja je imala dve kćeri, Gordanu i Natašu. Radeta gospa volela je svoje dve kćeri, čuvene bacačiće kletvi i uroka, a Aleksandri je poveravala najprljavije poslove ratnog huškanja, lažnih obećavanja, ulicama naziva menjanja. Prozvala ju je zato Blebetulja.
Blebetulja je sve poslove radila srčano, nije vremena traćila, vikala je, dramila, optuživala i istinu zaobilazila. Potajno se nadala da će jednoga dana nadići svoga oca Voju i postati najveći trgovac maglom u celom Srbilendu.
Jednoga dana čula je Blebetulja da kralj Srbilenda Boris Prelepi pravi veliki sabor na kome će se skupiti svi trgovci maglom te će narod Srbilenda birati najvećeg među njima i poželela je naša Blebetulja da ode na sabor, ali nije imala udruženje koje bi je za sabor delegiralo.
Očajavala je na glas, kukala, džakove sa listićima nosala, kada se pred sabornom kućom dobra vila Tomislavka pojavila.
Tomislavka joj je pod vidnim uticajem opojne malvazije koju je sama pripravljala pomoć obećala. Jednog se dana Tomislavka triputa zateturala, na stiroporu malo prenemagala, a onda zarđalom kašikom zamahnula i od gospe Radete sve miševe, magarce, tikve, balvane i jednu vrnjačku bundevu otela i u interesno udruženje načinila koje je Blebetulju uzdiglo i na saboru kralja Borisa Prelepog u vrhovnog trgovca maglom i praznim obećanjima proglasio.
Tomislavka joj je pod vidnim uticajem opojne malvazije koju je sama pripravljala pomoć obećala. Jednog se dana Tomislavka triputa zateturala, na stiroporu malo prenemagala, a onda zarđalom kašikom zamahnula i od gospe Radete sve miševe, magarce, tikve, balvane i jednu vrnjačku bundevu otela i u interesno udruženje načinila koje je Blebetulju uzdiglo i na saboru kralja Borisa Prelepog u vrhovnog trgovca maglom i praznim obećanjima proglasio.
Od tada je Blebetulja postala još bolja, počela je sve više i kreativnije magle da pravi, od dolaska Fon Mercedesijana, preko Vodengrada do izgradnje farme za uzgajanje čipovijana. Svako malo je vašare organizovala na kojima je sve jače dramila i sve gušću maglu prodavala, gubeći se u magli polagano.
A narod Srbilenda oduševljeno klicao, sve manje i manje, a grcao sve više i više.
Blebetuljine tikve prazne, balvani šuplji, magarci i miševi preplavili su Srbilend i nigde se okrenuti mogao nisi,a da ne sretneš nekog od njih. Sve su glasniji bili i Blebetulju da pravi maglu poticali, sve laskajući joj javno i stalno.Blebetulja se sve više samo u sopstvenoj magli kretala, gubeći se svaki dan sve više i sve teže iz magle je izlazila.
Jednoga se dana Blebetulja u svojoj magli zauvek izgubila i niko je više iz magle mogao izvući nije.
Svi su se miševi razbežali, magarci u njak dali, a balvani i tikva vrnjačka su od muke popucali.
Blebetulja je nestala zajedno sa svojom maglom.
Zauvek.
